Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo Cr­ne Go­re (SDT) ne is­tra­žu­je na­vo­de le­ton­ske Kraj­ban­ke da je ru­ski taj­kun Vla­di­mir An­to­nov po­či­nio mal­ver­za­ci­je pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je bar­ske ma­ri­ne u Cr­noj Go­ri, u iz­no­su od 9,5 mi­li­o­na eura. Po­sao pri­va­ti­za­ci­je Ma­ri­ne Bar An­to­nov je do­go­vo­rio sa ru­ko­vod­stvom Vla­de Cr­ne Go­re. Za raz­li­ku od svo­jih ko­le­ga iz cr­no­gor­skog tu­ži­la­štva, is­tra­žni or­ga­ni Ve­li­ke Bri­ta­ni­je su po­kre­nu­li sud­ski spor pro­tiv An­to­no­va, po tu­žbi Kraj­ban­ke (u li­kvi­da­ci­ji), ko­ja tvr­di da je ru­ski taj­kun ošte­tio za pre­ko 400 mi­li­o­na eura.
An­to­nov je jed­no vri­je­me po­mi­njan kao mo­gu­ći ku­pac Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, či­ji je po­je­di­nač­no naj­ve­ći ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat čel­ni­ka DPS-a i biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. In­te­re­sant­no je da je u vri­je­me ka­da je cr­no­gor­ska vla­da s An­to­no­vim do­go­va­ra­la pri­va­ti­za­ci­ju bar­ske ma­ri­ne, pre­mi­jer bio upra­vo Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Bi­zni­smen iz Ru­si­je je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na uhap­šen u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­što je ot­kri­ve­no da nje­go­ve ban­ke u Li­tva­ni­ji i Le­to­ni­ji ima­ju ve­li­ki ma­njak u ak­ti­vi. Vla­sti te dvi­je ze­mlje su za­to kon­fi­sko­va­le nje­go­vu ban­ku Sno­ras i njen ogra­nak Kraj­bank iz Le­to­ni­je, ali je od­mah na­kon po­la­ga­nja ka­u­ci­je ovom kon­tro­verz­nom Ru­su do­zvo­lje­no da se bra­ni sa slo­bo­de. Ošte­će­na ban­ka je pod­ni­je­la tu­žbu lon­don­skom su­du, te­re­te­ći An­to­no­va da je od­go­vo­ran za mal­ver­za­ci­je te­ške vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura, opi­su­ju­ći osam kon­kret­nih slu­ča­je­va u ko­ji­ma je An­to­nov po­stu­pao ne­za­ko­ni­to. Je­dan od tih slu­ča­je­va je i pri­va­ti­za­ci­ja Ma­ri­ne Bar u Cr­noj Go­ri.
Pu­tem evrop­skog na­lo­ga za hap­še­nje, Li­tva­ni­ja je od Bri­ta­ni­je za­tra­ži­la nje­go­vo iz­ru­če­nje, što su An­to­no­vi advo­ka­ti ospo­ri­li, tvr­de­ći da su op­tu­žbe „po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­ne”.
An­to­nov se po­ja­vio na ne­ko­li­ko ro­či­šta, gdje je ne­gi­rao kri­vi­cu, ali je po­tom pod vr­lo čud­nim okol­no­sti­ma ne­stao iz Bri­ta­ni­je, i po­ja­vio se u Ru­si­ji, ko­ja od­bi­ja da ga iz­ru­či. Jed­na pre­su­da pro­tiv nje­ga u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji je iz­re­če­na, i na­ve­de­no je da je du­žan da is­pla­ti 90 mi­li­o­na eura le­ton­skoj ban­ci, ali se ta­mo po­stu­pak na­sta­vlja.
Kon­zor­ci­jum Mul­ti­ka­pi­tal Ma­ri­na ku­pio je 54 od­sto vla­sni­štva u bar­skoj ma­ri­ni kra­jem 2009. go­di­ne za 2,2 mi­li­o­na eura. Ovaj kon­zor­ci­jum se sa­sto­ji od kom­pa­ni­je za pro­met ne­kret­ni­na Sia Mul­ti­ka­pi­ta­lis iz Le­to­ni­je, či­ji je osni­vač An­to­nov, i Kraj­ban­ke, či­ji je on ta­ko­đe bio ve­ćin­ski vla­snik. U tu­žbi Kraj­ban­ke, ko­ju je pre­u­ze­la le­ton­ska dr­ža­va, na­vo­di se da je An­to­nov du­žan da na­dok­na­di šte­tu ko­ja je na­pra­vlje­na pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je Ma­ri­ne Bar.
– Za­htjev pro­iz­la­zi iz po­nu­de kon­zor­ci­ju­ma ko­ji je ban­ka na­pra­vi­la za­jed­no s kom­pa­ni­jom ko­ja se zo­ve SIA Mul­ti­ka­pi­tals da ku­pi oko 54 od­sto ak­ci­ja Ma­ri­na Bar AD, pred­u­ze­ća u vla­sni­štvu dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Po­nu­da je pre­da­ta u sep­tem­bru 2009. go­di­ne, i ona je pri­hva­će­na, a ra­di ku­po­vi­ne ak­ci­ja za 2.222.222 eura uz oba­ve­zu da bu­de ulo­že­no do­dat­nih 12,2 mi­li­o­na eura u to­ku idu­ćih pet go­di­na, a sve ove in­ve­sti­ci­je će fi­nan­si­ra­ti ban­ka. Da­na 29. de­cem­bra 2009. go­di­ne, ban­ka i Mul­tik­pi­tals su za­klju­či­li spo­ra­zum o ku­po­vi­ni ak­ci­ja sa Vla­dom Cr­ne Go­re ko­jim su se sa­gla­si­li da ku­pe ak­ci­je Ma­ri­ne Bar za iz­nos od 2.222.222 eura. Istog da­na ban­ka i fir­ma SIA Mul­ti­ka­pi­tals su sa­sta­vi­li spo­ra­zum o sa­rad­nji po ko­jem su se sa­gla­si­li da za­klju­če ku­po­pro­daj­ni ugo­vor. Da­lje su se sa­gla­si­li da će Mul­ti­ka­pi­tals bii ko­ri­snik ak­ci­ja i da će sve ak­ci­je ko­je je ban­ka ste­kla bi­ti po­vje­re­ne Mul­ti­ka­pi­tal­su. Na­vod­no za svo­ju po­moć i uslu­ge ban­ke je tre­ba­lo da do­bi­je ogrom­nu na­kna­du od se­dam mi­li­o­na eura – pi­še u tu­žbi ko­ju je ban­ka iz Le­to­ni­je pre­da­la lon­don­skom su­du.
Na dan 30. de­cem­bra 2009. go­di­ne, ka­ko se na­vo­di, ban­ka je za­klju­či­la dva ugo­vo­ra o zaj­mu sa fir­mom Mul­ti­ka­pi­tals pre­ma ko­ji­ma je le­ton­ska ban­ka pri­sta­la da obez­bi­je­di kre­dit od 2,5 mi­li­o­na eura ra­di ku­po­vi­ne ak­ci­ja i no­vi kre­dit od se­dam mi­li­o­na eura.
– U od­no­su na sva­ki kre­dit, Mul­ti­ka­pi­tals je ta­ko­đe za­klju­čio ugo­vor o zaj­mu s ban­kom, nu­de­ći svu svo­ju imo­vi­nu, uklju­ču­ju­ći uče­šće u ak­ci­ja­ma, kao obez­bje­đe­nje za oba­ve­zu ot­pla­te zaj­ma. Iz­nos kre­di­ta od 2,5 mi­li­o­na eura i pr­va ra­ta od 3,5 mi­li­o­na eura dru­gog kre­di­ta od se­dam mi­li­o­na eura od ban­ke su pla­će­ni Mul­ti­ka­pi­tal­su 30. de­cem­bra 2009. go­di­ne. Dru­ga ra­ta od 3,5 mi­li­o­na eura kre­di­ta is­pla­će­na je 2. fe­bru­a­ra 2010. go­di­ne. Sva­ka od is­pla­ta iz­no­si­la je 3,5 mi­li­o­na eura i sve je od­mah Mul­ti­ka­pi­tals vra­tio ban­ci, na­vod­no, ra­di pla­ća­nja na­kna­de od se­dam mi­li­o­na eura ko­ji se is­pla­ću­ju ban­ci na osno­vu ugo­vo­ra o sa­rad­nji. Mul­ti­ka­pi­tals ni­je vra­tio ci­je­li dug. Na­kon što je ban­ka pro­gla­še­na ne­sol­vent­nom, ste­čaj­ni uprav­nik je na­sto­jao da utvr­di vla­sni­štvo ban­ke nad ak­ci­ja­ma kao sred­stvi­ma obez­bje­đe­nja. Me­đu­tim, Vla­da Cr­ne Go­re je 2. de­cem­bra 2013. go­di­ne ras­ki­nu­la spo­ra­zum o ku­po­pro­da­ji jer je za­la­ga­njem ak­ci­ja u Ma­ri­ni Bar Mul­ti­ka­pi­tals pre­kr­šio kla­u­zu­lu iz spo­ra­zu­ma o ku­po­vi­ni pre­ma ko­joj se sa­gla­sio da ne ras­po­la­že ak­ci­ja­ma bez sa­gla­sno­sti Vla­de. Ste­čaj­ni uprav­nik je do­bio prav­ni sa­vjet da ak­ci­je kao obez­bje­đe­nje za za­jam ne mo­gu na bi­lo ko­ji na­čin bi­ti ko­ri­šće­ne bez sa­gla­sno­sti Vla­de Cr­ne Go­re, ko­ju ona oči­gled­no ni­je bi­la sprem­na da­ti – na­vo­di se u tu­žbi pro­tiv ru­skog taj­ku­na, pre­da­toj su­du u Lon­do­nu.
Kon­sta­to­va­no je da je ana­li­za kre­dit­ne spo­sob­no­sti ko­ju je ura­di­la ban­ka po­ka­za­la da fir­ma Mul­ti­ka­pi­tals ne­ma isto­ri­ju po­slo­va­nja i ne­ma osno­va da vra­ća za­jam. Po­red to­ga, za­log ak­ci­ja u ma­ri­ni dat kao obez­bje­đe­nje bio je u oči­gled­noj su­prot­no­sti sa ku­po­pro­daj­nim ugo­vo­rom.
– Ja­sno je da je pra­vi raz­log za­što je ban­ka po­sta­la uklju­če­na u tran­sak­ci­ju to što je An­to­nov ta­ko htio jer je u stva­ri on bio vla­snik Mul­ti­ka­pi­tal­sa – is­ti­če se u tu­žbi.
Uka­za­no je da je An­to­nov 2014.go­di­ne re­kao da ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa fir­mom Mul­ti­ka­pi­tals, i da je ni­kad ni­je ni imao.
– Ako po­sto­ji bi­lo ka­kva sum­nja u po­gle­du vla­sni­štva An­to­no­va nad fir­mom Mul­ti­ka­pi­tals, nju ot­kla­nja po­nu­da kon­zor­ci­ju­ma do­sta­vlje­na Vla­di Cr­ne Go­re. Do­ku­ment o po­nu­di sa­dr­ži tvrd­nju da je An­to­nov ap­so­lut­ni vla­snik i da kon­tro­li­še ban­ku, a ta­ko­đe i da je An­to­nov osni­vač i vla­snik kom­pa­ni­je SIA Mul­ti­ka­pi­tals – na­ve­de­no je u tu­žbi.
Le­ton­ska ban­ka (ko­ja dok je dr­ža­va pre­u­ze­la ni­je pod­no­si­la ni­ka­kav za­htjev za na­kna­du šte­te u od­no­su na dva zaj­ma) tvr­di da je na­vod­na in­ve­sti­ci­ja u Cr­noj Go­ri za­pra­vo is­ko­ri­šće­na da bi mi­li­o­ni za­vr­ši­li u dže­po­vi­ma ak­te­ra ove tran­sak­ci­ja.
M.V.


Krio pa­re u Švaj­car­skoj

Taj­na do­ku­me­na­ta dru­ge naj­ve­će svjet­ske ban­ke, HSBC, ot­kri­va­ju da je, dok je cr­no­gor­ska vla­da po­ma­ga­la ve­ćin­skom vla­sni­ku Ma­ri­ne Bar Vla­di­mi­ru An­to­no­vu, na ra­ču­nu u Švaj­car­skoj on sa­krio 65 mi­li­o­na do­la­ra. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) iz SAD, u sa­rad­nji sa vi­še svjet­skih me­di­ja, po­čeo je 2015. go­di­ne da ob­ja­vlju­je hi­lja­de do­ku­me­na­ta švaj­car­skog ogran­ka HSBC ban­ke, u ko­ji­ma je is­pli­va­lo i ime An­to­no­va.
Vla­da je od ja­nu­a­ra 2011. go­di­ne, ka­ko je ra­ni­je utvr­dio MANS, do­zvo­li­la An­to­no­vu da vi­še od 330.000 eura po­re­za na za­ra­de pla­ti u 18 mje­seč­nih ra­ta. U me­đu­vre­me­nu, iz­vje­šta­ji Ma­ri­ne po­ka­za­li su da pri­va­ti­za­ci­ja ni­je do­ni­je­la pro­fit. MANS je upo­zo­rio i da je Ma­ri­na pla­ća­la za­ne­mar­lji­vu kon­ce­si­ju za ko­ri­šće­nje luč­kih uslu­ga, od­no­sno na go­di­šnjem ni­vou 122 hi­lja­da eura.